ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ДЕЦЕМБАР 2023.

 

  

ВРЕМЕ ПОСНИХ СЛАВА...

 

Сваки еснаф имао је свог заштитника – патрона. Пекари су славили Св. Атанасија, ковачи Св. Илију, болтаџије Св.Тројицу... Обележавање еснафске славе увек je остало у домену мушких чланова еснафа. Жене су, сем спремања свечане гозбе, биле искључене из славља. Али када удружење занатлија прави еснафску забаву у хотелу „Гранд“ или „Српска круна“ – то је већ прилика да `мајсторица` са кћерима буде дотерана и да се прикаже у најбољем светлу.

Спретне домаћице посебно су пристављале јела за највећи кућни породични празник – славу. У част патрона породице слава се `дворила` - домаћин негде није ни седао са осталим гостима већ је `служио славу`, док женама није било дозвољено ни да изађу из кујне. Код других породица, домаћин седи са гостима, домаћица послужује додајући јела на велику славску трпезу. Код најимућнијих градских породица долазило се на `честитање славе` - кратко послужење и одлазак даље, на друго честитање... И данас су се сва три облика обележавања славе у Пожаревцу задржала – од најпатријархалнијег, када и домаћин служи, до најједноставнијег послужења деликатесним залогајима.

Прослављање славе у дому  је био дан и за мирења, братимљења, склапања познанстава међу младима, окумљивања за будућа весеља, сусрет свих генерација и оба пола. Градске куће отварале су се за шири круг посетилаца једино на дан славе, али обичај прослављања славе остаје у домену сфере приватног.

У периоду између два светска рата у великом броју пожаревачког листа "Грађанин"  наилази се на огласе да  због болести или тешке имовне ситуације ове године неко неће прослављати славу сем у кругу најуже породице...

Обичај честитања новогодишњих и божићних празника слањем писаних честитки у међуратном периоду проширио се и на честитање верских празника - Божића, Ускрса, али и славе. У збирци Историјског архива Пожаревац налазе се и неколико честитки посвећених честитању славе Светог Николе.

Овом архивалијом месеца славарима честитамо Никољдан - славу најчешћој код Срба.

Фотографија: Честитка за Светог Николу упућена из Београда Божидару Ристићу, опанчару из Пожаревца, са адресом у улици Немањина бр. 49, 1933. године.
Историјски архив Пожаревац, Збирка Varia 441.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник